О књизи: година / Кратак текст на који смо скренули пажњу се зове "Африн-и-Зартухшт". Номинално, то се односи на авестанску књигу „Афринаган“, којој су као додатак приложени такозвани „Афринс“ (Благослови). Већина их је састављена у време Сасанида на средњеперсијском језику, вероватно од самог праведног Адурбада Мараспанда, али Африн-и-Зартухшт је повезан са овим текстовима само сличношћу имена. Разлика је у томе што је ово управо авестански текст, састављен у античко доба на обичном језику Авесте, осим тога, он не корелира ни са једним од сада познатих Афринагана (посебан авестански ритуал) и, највероватније, представља; фрагмент опширнијег, али несачуваног авестијског текста, који је био део 11. наск Авесте – „Виштасп-Саст-Наск”. Структура овог Африна је стандардна за већину текстова Авесте: дијалог у облику питања и одговора, с том разликом што обично Заратуштра пита, а Ахура Мазда одговара, али овде пита син краља Кави Виштаспе, и Сам Заратустра одговара. Колико год чудно изгледало, тако мали текст може нам бити извор за проучавање авестанске митологије. Већина текстова Авесте, где су митови изнети, остали су само фрагменти, спомени или алузије на ове митове у „Видевдату” и „Јаштама”. Африн-и-Зартукхсхт наводи ликове авестанских митова са карактеристикама израженим у једној или две кључне речи. Текст је састављен на младоавестанском језику и први пут се преводи на руски..